posao.JPG
Најчешћа питања

Шта је посао контролора летења?

Контролори ваздушног саобраћаја или контролора летења издају инструкције, дају савјете и информације пилотима авиона радио везом како би одржали ваздушни саобраћај  безбједним, ефикасним и брзим. У ширем смислу то су инструкције пилотима о потреби уздизања, спуштања, скретања или убрзања авиона.  Контролори ваздушног саобраћаја прате напредак пилота на рути на којој лети, користећи притом најновију радарску и софтверску технологију. 

Иако авиони обично лете према унапријед одређеном распореду, њихови летови нису исти сваки пут. Контролори ваздушног саобраћаја потребни су управо због потребе брзих промјена у плановима лета усљед неочекиваних дешавања као што су погоршане временске прилике, непредвиђени саобраћај или различите ванредне ситуације. Њихов задатак је да, примјењујући унапријед прописана правила, омогуће да авиони константно лете на  сигурном растојању од других летјелица али и разних препрека. Постоје три широке категорије

контролора ваздушног саобраћаја: обласни, приступни, те контролори летења смјештени у аеродромским торњевима.

Постоји ли старосна граница да би се постало контролор летења?

BHANSA не поставља старосну границу за кандидате за контролоре летења. Поздрављамо апликације свих кандидата, који мисле да имају потребне способности и вјештине за тај посао, те задовољавају минималне критеријуме квалификованости.

Колико кошта обука за контролора летења?

Успјешни кандидати ће након завршене обуке постати запосленици BHANSA-е. За даље информације о тренутно доступним конкурсима и обукама  молимо посјетите линк .

Је ли заиста стресно бити контролор летења?

Контролори летења су изабрани за тај посао на основу бројних квалитета које посједују.  Најважније међу њима свакако су:

  • способност да задрже мирноћу под притиском,
  • способност доношења одлука током обраде различитих врста информација
  • одлична просторна оријентација

Ове  особине су тестиране, развијане  и унапријеђене  током три године прилагођеног  интензивног тренинга. Дио тог тренинга је и уклањање стреса и његових негативних утицаја на посао.  Постоје случајеви када је посао високо стресан, али се и тиме пажљиво управља. Једна од метода за то је управљање временом током дужности. Како би се оптимизовале дјелотворност и фокусираност контролора летења, на дужности су 90 минута, након чега слиједи пауза од 30 минута. Смјене рада контролора лета  организоване су како би се обезбједило најбоље вршење радних задатака.

Колико треба да би се постало контролором летења?

Обука контролора летења је стандардизована  и унификована, одређена правилима међународне и европске регулативе. Састоји се од неколико фаза. Прва фаза је основно или институционално оспособљавање, које се  изводи у овлашћеним тренинг центрима  изван БиХ и траје минимално шест мјесеци. Након тога успјешни кандидати започињу обуку у јединицама контроле ваздушног саобраћаја. Кроз ову врсту обуке кандидати у почетку раде на компјутерским симулаторима високе технологије, који креирају стварне ситуације у ваздушном саобраћају у сврху практичног тренинга. Кад положе теоретске и практичне тестове, кандидати почињу обуку на радном мјесту, гдје,  под надзором инструктора, стичу вриједну практичну обуку и искуство, прије него што постану сертификовани  контролори ваздушног саобраћаја.   Обука у јединици контроле ваздушног саобраћаја траје минимално годину дана.

Раде ли контролори лета у смјенама?

Да. Посао контроле ваздушног саобраћаја траје 365 дана, 24-сата на дан. Стога контролори летења као и инжењери и помоћно особље, кључни за несметано функционисање ваздушног саобраћаја, раде у смјенама тзв. wатцх-овима.

Јесу ли сви контролори смјештени у аеродромским торњевима?

Неки контролори лета раде у обласном контролном центру.  Они осигуравају рутну путању авиона користећи радар како би их сигурно одвојили током лета, дајући  им најефикаснији пут до њихове дестинације. Обласни контролори лета у сталном су контакту с пилотима, усмјеравајући  летове кроз ваздушни простор под њиховом контролом и пратећи тачне позиције авиона коришћењем радара и најновије компјутерске технологије. Прилазни контролори преузимају контакт с пилотима како се  њихови летови приближавају одредишним аеродромима. Они воде и усмјеравају авион како би  најефикасније слетио, пружају му информације за спајање са ИЛС – земаљско-радијским системом сигнала навођења за авионе, који им омогућавају аутоматизована слијетања, чак и условима слабе видљивости. Кад ваздухоплов коначно приступи писти, контакт с пилотом преузима контрола летења смјештена у контролном торњу аеродрома, а која усмјерава авион на безбједно слијетање. На врло прометним аеродромима, постоје и контролори летења на земљи који сигурно воде авион на његово постоље након слијетања и мицања с писте. Авиони на одласку такође добијају исту услугу.

Вијести Новости


icon Конкурси и тендери Јавне набавке | Конкурси

icon Организационе јединице BHANSA-е